Čovjek postoji u kontekstu. Čovjek, kao i svako drugo biće, postoji uvijek u nekom kontekstu. Ne možemo postojati u vakumu, u nekom zrakopraznom prostoru, iako bi ja često volio da je tako. Ono, ako neću bit okružen dobrim mislima i emocijama, biću okružen lošima, ili eventualno neutralnima. Nekad bi volio da mogu postojat izoliran od svega, da se odmorim, ali u biti to se može samo u mašti. Čovjek je biće koje stalno stiče iskustvo, i kad tražimo odmor, zapravo tražimo ugodno iskustvo. U principu, kad ljudi kažu da će npr. nešto proći s vremenom, recimo bol zbog prekida veze il braka, u biti govore da će to proći s novim iskustvima koja će polako zamijenit ona stara. Tako kažu da se mudrost stiče s godinama, a u biti stiče se iskustvom. Mislim godine jesu faktor, i jako mlada osoba koja je npr još u pubertetu teško može bit mudra, ali kad se radi o već zrelijim godinama, neko sa svojih 30 može biti mudriji od nekoga sa 80, sve ovisi kakav su karakter, a i nekoga do tridesete život može više okalit nego nekog od 80. Poanta mudrosti je iskustvo ali i ono šta mi izvučemo iz iskustva, šta naučimo. Iskustvo se dešava, ali učenje je i stvar odluke, pogleda na život i hrabrosti.