beats by dre cheap

Hm

Možda je vrijeme da odustanen od svojih snova. Bilo bi mi puno lakše kad bi se pomirija da ih neću ostvarit. Da je život ovo preživljavanje i patnja. Mada me jebe jer mislin da je sreća dostižna. Da si dopustin jednon da potpuno pustin kontrolu makar porazbija po kuće. Al kako stvari stoje nikad si to neću pustit. Prije san ima snove, tipa da bude komičar koji živi u Berlinu, i da budem i novinar uz to, možda i pisac. Sad ti snovi nisu realni, djelon jer iman nistagmus, al najviše zbog mog trenutnog psihičkog stanja. Prominija san se otada, stand up me više manje ne zanima, interes za aktivizmom me je popustija, jer vidin da je uzaludno pokušavat mijenjat nešto. Jedino što bi mi ostalo je nekako pomagat ljudima. Tu bi želju ima. Al na putu do bilo čega mi stoji moje psihičko stanje koje je izrazito loše. Triba bi idućih dana otvorit račun u banci, i to mi se od panike čini ko nemoguća misija. Zadnji put kad san trefija u društvu osobe koju ne znan san se nakon 20 minuta skoro počeja trest. Mislin da bi dok buden otvara taj račun moga doživit nervni slom. Živin svoje nagore strahove, uvik me je bilo strah da ću živit vako kući, neki nikakav život, ko bolesnik. Nikad nisan mislija da će to bit stvarnost, al evo sad je stvarnost i još je gore nego što san se boja da će bit. Ipak ta ambicija za nečim, za nekakvim životom vridnin življenja je ostala, samo što sad neman sliku kako bi taj život izgleda, ostala je samo tendencija da privaziđen ovo stanje. Možda neki dobar terapeut pomogne, mada znan da je sve na meni. U jednu ruku je ironično da nakon što san doživija puninu svemira i vidija i osjetija ljubav koja je u podlozi svega, da bi se mirija sa ovakvim životom, al tako je. Neman snage za borbu, ili ne želin borbu koju triban borit. Dok se to ne promine neće ništa. Ipak nešto fino na kraju

Hod po rubu
http://samomojadomena.blogger.ba
26/10/2018 20:09