beats by dre cheap

Tako

Dok san bija na psihijatriji radova san se posjetama svojih. Mada ni s njima nisan ima mira, bilo mi je nekako lakše kad su tu. Ima san suicidalne ideje i ljubav prema njima me je držala da ih ne ostvarin. Mada, mislin da za suicid neman muda tako i tako. Sad da me se pita, moga bi se ubit ne bi me mučila ta ljubav prema svojima. Prazan san. Jedini pravi korak koji mislin da me more izvuć neman muda učinit. Neman muda jer uključuje ispoljavanje agresije, na šta nisan spreman. Osjećan se da gubin vrime. Sutra ću pokušat nać neku zanimaciju da mi dan nekako svrhovitije prođe. Mada ostaje gorak okus, okus nečinjenja onoga što mislin da je izlaz iz moje situacije. A to je da potpuno pustin kontrolu nad sobom. I sad ta agresija koja se pojavi tada me sspriječava da to uradin. Dani prlaze nizašto, nema ništa vridno za spomenit. Znan da je život prekrasan i boli me što bi možda i ja osjeća tu lipotu samo da smognen snage da pustin sve, pa makar ima i ispad agresije kući. Bolno je kad znaš da je lipota tu, ali ti nisi na frekvenciji s njom. Opet mi se javljaju suicidalne misli, al neman muda da ih sprovedden u djelo. Moga bi eventualno popit tablete al me strah da bi priživija pa opet na psihijatriju. Iskreno govoreć ovakav život kakav živin nema nikakva smisla ni svrhe. Niti ja u njemu iman ikakve satisfakcije. Sve mrtva rutina. I previše slobodnog vrimena. Kontan da krenen sutra čitat ovu jednu knjigu, čisto da neku promjenu uveden. A ne čita mi se. Probaću silom, možda se primi na mene.

Hod po rubu
http://samomojadomena.blogger.ba
01/08/2018 22:39