beats by dre cheap

Centar

Doša san do centra i izvora mojih problema. Dobro, nije mi to novost, i nije da to ne znan otprije. Presjecan svoje emocije, svaki prirodni tok svojih emocija prikinen, ne znan ni sam zašto. Jučer meditiram u kupatilu (smiješno, znam) i pođe mi se odvijat neki proces, kao da ću počet bit dobar, opušten, nešto se krene odvijat, nešto u šta polažen nade da bi me popravilo, i ja to samo prekinen. Nakon što prikinen, ostanen ko posran. I samo se opet javi instant nervoza, ječanje/zujanje, kako već nazvat te zvukove koje krenen proizvodit, i sav ostali paket emocija, bijes, mržnja, zlo, čisto zlo što živi u meni. Nekako san se sredija, objasnija sebi da moran bit strpljiviji, da ne mogu tek tako očito probit tu granicu. Dolazilo mi je dotle da san mislija da ću na sav glas psovat u kući i divljat. Danas, opet ista priča. Ko da san nasađen na klin, nervoza i nemir, ne mgu bit dugo na jednom mistu, a nema tog mista na kojem mogu bit, jer nemir dolazi iznutra. Kako je moguće da jedan moj vlastiti mehanizam bude jači od mene? To unutra je toliko nježno i osjetljivo, da na svaku sitnicu osjeća strah, strah šta će bit ako pustin da se to samo prirodno odvija. Prolazi mi kroz glavu moj ćaća, koji je bija preprotektivan, prezaštitnički nastrojen, koji me je drža ko malog princa kojem se ništa ne smi desit, i koji je paničija na svaki problem... Možda san od njega pokupija taj mehanizam. Al opet ne znan, djeluje mi da je moj. I jest moj, nije bitno odakle ga tu, sad je tu i gotovo. Nadan se da ću naučit bit strpljiv s ovim, i da će vrime nekako izvest stvari na pravi put. Možda me čeka neka trauma s kojon moran doć u kontakt a koju dite u meni izbjegava pod svaku cjenu, pa prikida svaki momenat kad san spontan. Ne znan, šta god bilo, teško je. Ko sva nebesa je teško, nosit se s ovin. I sva nemoć koju osjećan... Nemoć nad jednin komadon mene, malin komadon mene koji stvara tolike probleme. Nije čudo, cili san ja život funkcionira tako, bez tog djela sebe, i da nije bilo mog iskustva kad san probija ego, možda bi i sad tako funkcionira. Ali ni to funkcioniranje nije bilo bez posljedica, ima san napade panike, gađenje na nježnost, npr kad bi mi cura tepala ne bi je moga pogledat koliko to nisan tija. Moralo se je odvit tako da se ovo sredi, samo ja stvarno, al stvarno ne znan kako. Neće mi pomoć dubinjanje o tom problemu, tribaju mi konkretne stvari. Astrologus, pozdrav mu ovim putem, mi je poklonija bija skype razgovor sa jednin tibetanskin lamon, i ovaj mi je da neke tehnike koje djeluju dobre, već su mi malo pomogle s jednim problemon. Probaću nastavit tim putem, pa vidin oće li se šta odvit. Kolika je frustracija kad se to desi, da mi pođu emocije i ja prikinen, to ne mogu ni opisat. I još kad znaš da možda moš rješit svu tu muku tipa odma sad, al ne moš protiv tog djela sebe koji prikida kontakt i koji će me opet bacit vamo, na ovu obalu na kojoj jesan sad. Samo se nadan da mi Bog more pomoć, ako već ne mogu sam sebi. Mali problem je što ja ne virujen u takvog Boga, al kad je teško opet ga tražin, jer neman šta drugo. Povremeni vjernik, očijukan s Bogon, pa kad mi paše malo mu priđen a onda san super hladna kučka koja ga ignoriše. Mah... Ovo nije na Bogu, nego na meni, a ja sam ne znan kako ću dalje ovako pa je dobro vaćat se za bilo šta, neće li bit lakše. A djeluje tako jednostavno, ko što i jest u suštini, jednom meditacijom bi moga rješit svoje probleme. Da mogu. Ja bi mogo da mogu, ja bi znao da znam.

Hod po rubu
http://samomojadomena.blogger.ba
07/03/2018 13:37