Today - Hod po rubu

20.11.2018.

Today

Osjećan se usamljeno... Puno san se osamija u zadnje vrime, zatvorija u sebe zbog panike. Visin na fejsu i na blogu da vidin mogu li se nekin pisat... Bar mi je taj online svit osta neporemećen. I dalje san pod dojmon ovog nedavnog otkrića tog uplašenog diteta u sebi... Otkrija san to i osta san na istom, u životu, ništa mi se nije prominilo. Otkriješ ovo, otkriješ ono, na kraju opet ostane ista borba sa samim sobom. Dobro, tek san načeja tu svoju ranjenu unutrašnjost, triba sigurno još vrimena da se nešto sredi. Uuplašen san jer neman kontrole nad tim djelom sebe, to nešto u meni je potpuno nepredvidivo. Neman kontrolu, a iman iluziju kontrole, i držin se te iluzije. Šta je toliko strašno u meni da se bojin sam sebe? Apsurd, bojat se sam sebe. Al evo bojim se. Strah me da polako gubim razum, al mislin da je to samo zato što se počinjen mijenjat i što to ne kontroliran nego se spontano dešava. Fakat kad san stupija u kontakt s tim uplašenim diteton u sebi malo se lakše osjećan, ko da je jedan dija tereta spa s mene. Nadan se da ću polako nać izlaz iz ovog, al stvaran, konkretan izlaz.