MU - Hod po rubu

12.10.2018.

MU

Nisan pisa par dana, ugl slično mi je stanje samo što san malo više suicidalan. I dalje me drži da bacan stolice u kući a ne mogu si dozvolit da to radin... Uporno pokušavan otić u glavi nekako dublje od te agresije, vidit joj uzrok, probat zaliječit tu ranu zbog koje san agresivan, al ne idu pokušaji. To je nešto potpuno nerazumno u meni, i značajno je da oće da se ispolji baš pred ljudima, u mom dnevnom boravku. Možda je to neka podsvjesna poruka mene mojim roditeljima, možda još nisan spreman da se odvojin od njih pa san ljut zbog toga, pa bi in namjerno pobaca stolice da ih kaznin jer mi ne ispunjavaju očekivanja. Mada je ovo sve možda, i teorietisanje. Ono što ja znan je da čim ja pustim kontrolu preuzima me ta agresija i tu zablokiram i nastavin potiskivat. Nije zdravo stanje u kojem se nalazin, po cili dan san nesnosno napet i najviše što me jebe da ne radin šta triban, da ne puštan toj agresiji da se ispolji... Ukratko sve isto. Psihologinja mi je preporučila jednu drugu terapeutkinju, pošto mi ona očigledno ne mere pomoć. A ta druga terapetkinja radi sa drugim metodama, pa možda mogu probat da vidin oće li bit ikakve koristi. Ona se nalazi u Mostaru, al moga bi imat seanse i priko skajpa, jer mi je nezgodno ić u Mostar na svaki termin. Sve mi je teže iz dana u dan, sve teže ovo sve nosin i podnosin, mislin da neće izać na dobro. Neki dan san bija kod prijatelja mi u stanu, i u jednon momentu je došla ova jedna cura koju ja ne znan i samo me počela hvatat nervoza, skoro san se počeja trest, pa san reka prijatelju da me odbaci kući. Labilan san, potpuno, neman nikakve sigurnosti u sebi, niti mentalne snage da dam sam sebi podršku. Zapravo san poprilično okrutan sam prema sebi, al eto, to mi je zadnja od briga koje iman. Nisan siguran koliko virujen u metode te nove pssihologinje al bolje probat, kad ova moja sadašnja ne zna šta bi sa mnom. Aa tu nije usamljena, ne znaju ni psihijatri, ni iko od ljudi kod kojih san do sad tražija pomoć. Očito san specifičan slučaj.