To - Hod po rubu

12.07.2018.

To

Nemam plannova za budućnost. Nemam neku perspektivu u kojoj se vidim. Jedino što iman je jedna maglovita ideja da jednon kad se sredin ću znat šta ću. Nistagmus me poprilično sputava, ne mogu vozit, ne mogu dugo bit na sunncu... Ne mogu se ni dopisivat priko vibera i whatsappa na mobitelu jer mi se odma pojave tikovi. Iako je opet dobro kako je bilo, i više nego dobro. Danas san meditira, iman osjećaj da me meditacija more ojačat. Al me zato zbog gubitka kontrole kući opucaju napadi panike. Strah me da me ne bi opet prenjelo na agresiju pa da moran nazad na psihijatriju. Sem toga nema ništa posebno, ugl se dosađujen i slušan muziku. Ni utakmice me nešto posebno ne zanimaju. Neman volje čitat, a ni koncentracije i smirenosti, ne gledaju mi se filmovi. Čudna faza u najmanju ruku. Jednoj san se ajurvedskoj doktorici iz Zg javija mejlom, još mi nije odgovorila. Kad bi nekako uspija nosit svoje osjećaje, ne bit im rob, nego doć do djela sebe u kojem je mir i spontana sigurnost. Ostaje za nadat se da ću uspit. Istovremeno mi se meditira a i strah me. Naša san dobar bend koji slušan danas cili dan, evo plejlista: