E - Hod po rubu

23.06.2018.

E

Đe ste raja, da se javin nakon još jedne pauze. Bija san na psihijatriji priko tri miseca, sad puštene na vikend kući pa vrno vamo. Bilo bi teško da detaljišen oko svog stanja, ugl problematičan san i nisan siguran da iman rješenje za svoje probleme. Ništa novo vjerovatno, al eto, sad me malo intenzivnije pere napetost, iman osjećaj da ću izgubit kontrolu nad sobom. Nagleda san se svačega na psihijatriji ove ture, šta jest jest. Napetiji san kući nego gore, to mi se ne sviđa. Valjda jer kući se moran suočit sa stvarnim životom i radit nešto od sebe a ja neman ideje šta da radin ovakav. Borbu za potpuno izlječenje nistagmusa san odgodija za neke bolje dane, nisan sad siguran da mogu podnnit sve šta to nosi. Mada opet uvalija san se u jednu priču iz koje nema izlaska, nego me je snać se i živit. Sutra se vraćan na psihijatriju, vjerovatno ću opet kući za vikend, pa će bit neki update stanja. Mada neman šta ni pričat, izgubija san volju za svime... Previše je teško sve ovo. Život je zajebana igra, a ja san se igra sa stvarima koje su zajebane... Ujedno su vrhunske, al imaju posljedice koje su zajebane. Otvaranje svijesti i sve šta san doživija me je dovelo na psihijatriju na kraju, iako je to možda nešto najbolje što se nekome more desit. Život se okrene u tren oka... Trenutno sidin u kući i slušan manu cha-a. Nadan se da sste svi ok, ne da mi se sad čitat šta ko piše, već mi se malo spava a mrsko mi u krevet. Čitamo se, pozdrav svima.