Tvornica odbačenih misli

20.07.2016.

Jednon, bilo bi fino...

18.07.2016.

Jedan dan

U dubine oreola prodire par krakova vitlosti. Dijete sjedi unutra u embrionom položaju, prekriženih ruku. Savršen abortus. Ostaje pitanje, zašto? Zašto smrt, zašto tok, zašto život. Zašto cviće po cesti, zašto duša kao knjiga iz koje se ne brišu utisci, zašto želje i zašto uzdržavanje. Stvari rastu i vlastitom prirodom umiru. Baloni se napuhuju i ispuhuju. Pogledi prelaze s jednog lica na drugo, ali ipak, nade nema. Grč, stisak, šaka stisnuta oko štapa tek par zraka ega i dovoljno malo ludosti da ih pusti da dišu. Zvukovi izlaze i dišu iz mojih usta, pretvarajući se u vlastita bića koja nastavljaju svoj tok odvojeno. Voda iz mokraće izlazi, tijelo se svakih sedan godina potpuno zamjeni drugin tijelon. Čijin tijelon? Dječji osmjeh je vedar i nevin, prostran, kao soba s otvorenin prozorima i bijelin zavjesama. Ali, vani je mrak. Unutra je mrak. Dite spava. Diše. Sa tek par respiratora spojeno na ikakav komad normalne atmosfere sa planeta koji posmatra odvojeno nepropusnin komadon tkanine, koju drži u ruci. Neodlučna volja, ili već donešena odluka puštena da se kotrlja kao kamen koji postaje sve veći i veći, dok mu težina preraste nešto što se more držat u rukama, pa te konačno i uguši. Možda bi par nota moglo ugasit nesnosno pijanstvo, ali ikakva nada je uzalud, ikakva lakoća je prošlost, dok mi misli jedre i viore po poljinama onoga što mi je iz očiju oteto, a u srcu željno živi,samoća ostaje, kao izbor, koju vrstu patnje želin. Smislenu ili besmislenu, sa dovoljno nade da se mučin ili bez imalo nade da promatran kako me nema. Sam i potpuno sam. Možda svojon voljon? Možda svojon odlukon? Možda se more preokrenit, kao zamah krila nad nebon? Krila koja ljudi imaju su krv. Snaga kojom ljudi mogu mahat je volja i strpljenje. A meso s kojin ljudi pune pluća i dišu je ona magična supstanca koja ispunja naše eterične balonaste umove zbog kojih odlučimo prodisat još jedan dan.

16.06.2016.

Heh

Nije da iman šta posebno reć, pritvoriće mi se blog u jedne od onih sa postovima od par rečenica, što je dobra kontra na starije postoje hehe, sam eto da javin da san živ i da je voda još pretopla. :D

Malo je nekima preozbiljno djelova moj post pa ću ponovit u ovom, nisan najavija samoubojstvo niti reka da ću ga radit, samo san napisa šta mi se mota po glavi. To je više manje samo presjek stanja jednog levela očaja koji osjećan, a ne nikakav plan akcije, nažalost il nasriću. Iman dovoljno pameti da znan šta triba a šta ne triba radit, samo mi triba još dovoljno volje da nastavin ić ispravno u ispravnom smjeru.

P.S. Postovi su kratki jer ih ne mogu duže pisat zbog očiju, a ne jer mi je nestalo tema da pišen. :P

14.06.2016.

Raja

Ako su se neki zapitali (kojim slučajon ako ima takvih ;) ), živ san. Nažalost. Tako se osjećan jbg. Teško bi bilo počet pisat kroz šta san proša i šta se sve dešava, a kako stvari stoje negdi san na po puta, nadan se, do ponovnog pozitivnog cikusa i flowa u životu. Ukratko, ima san potpuno sjebanu osjetljivost na svjetlo na očima, par dijagnoza sa kojima su me vrtili vamo tamo, dok nisan doša do očnog koji je reka da iman samo astigmatizam, jedno stanje sa zjenicama koje je urođeno i koje nije strašno, i da mi tribaju naočale, koje nosin (i btw seksi mi stoje heh). Sem toga odleža san i turu na psihijatriji, što možda i nisan mora, al et, nije mi krivo, samo nek se sredi sve kako triba, čemu baš ne znan jel se nadan il ne. Nevesele vijesti. Al et, upalija san laptop i na njem san po praktično prvi put nakon svih tih sranja, sve san napet kako mi to oči mogu izdržat. Ne mogu sad da ulazin u privatne poruke i da gledan ostale blogove, nadan se da se malo budemo čitali idućih dana. :) Ovaj post više pišen ko simbol povratka i za znak nekog kontinuiteta sam sa sobon, da buden iskren, bolje je da ne dotičen neke dubiozne psihičke stvari u koje upadan, haha, a red bi bija, ipak san na blogu di vazda o tome pišen, al no mogu sad, da ništa neću još oči toliko da forsiran. Ugl vid mi je bija potpuno sjeban, sad se sa naočalama malo vraća u normalu, al nisan siguran šta i dokle mogu očekivat. Valjda mogu od sebe očekivat da se borin, to bi možda bija najbolji opis jedine stvari koju stvarno mogu očekivat. Blato, Jasanstav, Lula, nadan se da ste još tu. :D Hahahaha, ostali sori ako ste izostavljeni, vako rendom napisa vas prve što ste mi pali napamet. Također mi je bija crka i mob pa ne mogu do starih brojeva, ni s kin nisan bija u kontaktu neko vrime, na selu kući, bez tv-a, auta, neta i očiju koje mogu podnit sunce i sa dijagnozama koje variraju od manje do veće katasstrofe, ne preuveličavan. U međuvremenu san možda sjeba i nekakav mišić dole oko genitalija pa me malko plaši trip da mi performanse neće bit baš dobre ko prije, što mi je popriličan udar na ego, al et. Reka san sebi da neću više dubinjat i tražit si izlike i manje il veće linijice manjeg otpora, al ne da se, blog je ipak stara dobra navika. :) Možda i dobro misto za te stvari, manje ću para na psihoterapiju dat. :) Al eto, donekle san živ, pa, kako bu dalje bumo vidli, nadan se da ćemo se čitat. :) Pozdrav

Btw, post me podsjeća na postove jedne blogerke koju san još prije nekoliko godina bija pratija, koja je isto sjebano zdravlje i niz psihičkih posljedica zbog toga imala... Koja je čini mi se otišla skroz u kurac. A ko zna, možda mi se samo čini. :) Ugl opcije koje san zadnjih dana razmatra variraju od toga da se prosvitlin, da se ubijen, il da se spremin negdi u dom i da me kljukaju tako dok nekad ne dođe napokon neki vakat da se oslobodin ovog usranog života. Jedna od kreativnih varijanti za samoubojstvo mi je bila ta da se do zime naladin, da uđen u rijeku da me promrzne, pa da onda tako umren od otkazivanja nekog organa kako moji ne bi mislili da san se ubija jel, a i malko da sebe zavaran, kao manje je samoubojstvo ako je tako postepeno i kvazi prirodno. Nije baš bajno stanje, zapravo je popriličan očaj al more i gore reka bi, možda se ipak triban držat ovog čega iman, kakvo god da bilo. Eto, i post san napisa, prije par miseci bi mi to djelovalo nezamislivo. I to je svojevrsno čudo. Ev van ovo raja:

08.03.2016.

Car





Što se publika zadaje na ovom drugom klipu bogati.

07.03.2016.

:)



Ma nek sve iđe u kurac. Nije loše.

05.03.2016.

Šta pederi imaju paradirat, jel mi heteroseksualci paradiramo?



http://www.radiosarajevo.ba/novost/218444/reakcije-nakon-napada-u-kriterionu-tuzilastvo-mora-hitno-procesuirati-homofobne-napade

“Kako saznajemo iz medija, policija je navodno privela sve četvoricu, koji su nakon uzimanja izjava pušteni na slobodu. U medijskim izjavama ističe se da motiv ovog napada nije poznat, te da je incident okarakterisan kao nasilničko ponašanje.

Mi, dole potpisane organizacije civilnog društva, oštro protestujemo protiv ovog čina nasilja. Podsjećamo na homofobni napad koji se dogodio 1. februara 2014. I tada, kino Kriterion je bio napadnut od strane 16 mladih muškaraca, zbog povezivanja sa LGBT zajednicom.Ističemo zabrinutost da i ovaj napad, kao i napad 2014, neće biti nikako procesuiran i da će se zbog nekažnjavanja nasilnicima poslati poruka da su napadi na slobodna i otvorena mjesta dobrodošla”, navodi se u saopćenju nevladinih organizacija i dodaje:

“Policija i Tužilaštvo ovaj slučaj moraju jasno okarakterisati kao krivično djelo počinjeno iz mržnje na osnovu seksualne orijentacije. Nedopustivo je da policija daje izjave da se ovdje radi o slučaju kod kojeg motiv nije poznat, imajući na umu karakter napada i izjave koje je policija uzela od prisutnih i svjedoka. Institucije na svim nivoima vlasti konačno moraju prepoznati zločine iz mržnje kao realnost našeg društva, te se sistemski moraju boriti protiv istih."

04.03.2016.

Stvari

Svit je ok i neman puno toga dobrog o njemu reć. Ni lošeg neman. Možda nešto fali ali triban zavolit taj osjećaj. Ljubav popunja prazninu, to jeste, praznina je živa. Nižen neke dobre stvari ali ne mogu reć da san zadovoljan. Profesionalno... Želin više dobre publike. Vidin da mogu uspit i realno mogu reć da san za trenutnu fazu uspješan, al nisan kreativno ostvaren a vazda me je strah da iz ovog il onog razloga neću bit. A treba mi više. Ja san luda osoba i divlja osoba. Treba mi dovoljno ljudi koji žele da vide svu moju divljinu, da se potpuno otkačin i da im to nije dosta, da me potiču da pomjeran svoje granice. Kad odselin vani, ako odselin a nadan se da oću, moglo bi se lako desit da otkrijen potpuno novi level življenja i doživljavanja sebe. Riječi su previše jake, pa neću da govorin. Mogu reć da trenutno stanje u BiH i u Sarajevu za mene nije ispunjavajuće. Ali di bi bilo? Nisan ja uopće u poziciji trenutno da sam sebi buden ispunjavajući. Triba vrimena. I više vjere u sebe. A i u ljude. Borilački sport koji kontan trenirat bi bilo krajnje vrime da upišen. Triba mi toga, dosezanja svojih granica, suočavanja, borbe. Ima nešto prestrastveno i duboko, i intimno, u borbi s nekin. Također mi triba fizička aktivnost, pa makar bilo kopanje jer moja ovolika energija lako priđe u nervozu kad se ne troši. Nije mi ni loše da san sam. Zaželija san se intimnosti. Romantike, ljubljenja, polako, niz njen vrat, oni tanki poljupci, a brzi i suptilni, po vratu, leđima, obrazima. Zagrljaji, da je obgrlin s leđa dok ležimo kod mene. Da šutimo. Da niko ništa ne progovara. Padne mi na pamet kako oću da vodin ljubav, ili ti ga sexan se :), teško mi je ostat na ovom samo vođenju ljubavi jer si zvučin preromantičan, preemotivan i prepatetičan, na krovu neke zgrade nekog velegrada uvečer. Po noći. Ili pri zalasku sunca. Na rubu zgrade, da ima ograda i da smo naslonjeni i gledamo svijetla, sunce, golem grad i ptice. Ali neću se lako odreć svoje samoće. Niti ću je minjat za bilo koga.



P.S. Iman nekog crnog humora koji mi se ubitačno priča. Ev daću vam mali glips of what's it about. Jedna žena mi je nedavno rekla da neće više mužu pušit kurac. Neće da odkida dici od usta. Da, pada mi na pamet zadnje vrime želja da buden vokal u bendu. Nekom, poprilično ludom bendu. Ali to se ne triba posebno naglašavat, jer se podrazumjeva da bi bija takav bend ako bi u njem tija sudjelovat. Al bija bi i dobar i kvalitetan. Možda nekad, možda nekad, I hope so.

Da. Nehuman level seksipila. Baš jedva izdrživ.



01.03.2016.

Hali Gali Halid

Komentar ispod Ne pitaj me:

Ovo zaboravih napisati. Jednom, sad već davno, pitao neki novinarčić Bareta da zbog čega projekt Hali Gali Halid, na šta mu je Bare vizionarski odgovorio da je ovu muziku napravio za seljake koji slušaju narodnjake i troše heroin. Eto! :) Drugom prilikom je Bare valjda reka da je napravija Hali Gali Halid inspiriran popularnosti Halida Bešlića i Halida Muslimovića.





Bare je zapravo nemoguć car. Oduvik ga volin al baš sad kontan koji je on kralj neviđeni. Msn ovaj Hali Gali Halid je muzički odličan, da on ovo negdi oće svirat ja bi se na vo odvaljiva životon, vukli bi me po podu u kafani. Inače, Bare je valjda odavno na dopu, i ko mlad je bija na dopu, i nekad 89te, kad već majke kreću, sa tri najbolja prijatelja osniva Majke. Kreće im super sve, dok nakon godinu dvi, ta tri prijatelja svi skupa ne poginu u nekoj automobliskoj (čini mi se da je bija autobus u pitanju) nesrići. Msn smišno kad skontaš Bareta, koliko je to tragično. Tragikomedija. I taman tada kreće rat. I nastane Hali Gali Halid. :)



Malo se je popravija ipak, nije onoliko uništen na ovom intervijuu, ko ranijih godina kad bi ih dava. Ja, Bare je bija i basista Satanu Panonskom, obojica su iz Vinkovaca. Ima nešto u tim Vinkovcima. Plodan teren za kvalitetne budale. Inače Bare je generalno poprilično tragična al opet nekako, žilava, životna pojava. Koliko se lik drogira i kakav je život ima to bi petoricu moglo ubit do sad. Ima intervijua di je dava, msn nediljon u dva da ima dobra emisija di priča šta mu se sve dešavalo, od toga da mu razbiju kafanu u Vinkovcima seljaci, da ima pištolj u ustima zbog dugova oko droge i tako, naravno Bare sve priča sočno i osebujno, u svom stilu. Prva žena koju je ima, jako ju je volija, se pridozirala i umrla mu na rukama. S drugom je isto bilo nekih retardiranih problema, nešto su svađali, rastavljali, ugl i ona je umrla, ne sićan se sad od čega. Jednon je izjavija da kad upozna neke nove dobre ljude samo konta kad će umrit. Ipak Bare se ne da, još je živ i kreativan. Kreativnost održava na životu. A šta jest jest Bare ima šta reć. :)





Malo je poznato, Bare ima i neki rok projekat zvan: Gnjevni crv. Nije loš bend uopće, imaju par pjesama na ju tjubu, pa koga zanima nek traži. :)

28.02.2016.

Psiho delije







Navijači zvezde koji vole Hičkoka.


Stariji postovi